U glavi možda konkretno imate šta želite da radite, koliko da zaradujete i šta možete raditi dobro ali kada pogledate vani vidite samo "kako je teško naci posao" i u slučaju da ga nadete kako se radnici većinom plaćaju ispod vrijednosti posla i rade pod teškim uslovima itd.
Sve negativne misli, mogućnosti i primjeri vam se ušuškaju u glavu i pune vas strahom i ne sigurnošcu. Desetine negativnih razloga i scenarija sklopite za svaki slučaj vezan za "traženje posla". Tako je barem bilo za mene prije četiri godine kada sam diplomirala sa fakulteta.
Diplomirala sam i preselila se u drugi grad. Prije početka traženja posla bila sam vrlo entuzijastična i sigurna da će biti vrlo lako naci posao sa mojim znanjem. Plus imala sam razna radna iskustva tokom studija. Čak sam imala ponudu od jedne banke i poslije duge procedure i intervjua odbila sam taj posao jer mi uslovi nisu odgovarali. Pa kako ja da ne nadem posao?
Eh onda stvari nisu krenule kako sam ja očekivala. Imala sam želju (zapravo vjerovala sam da je to bila najveća mogućnost) da radim na izvozu-uvozu u nekoj velikoj kompaniji, i očekivanje plate mi je bilo mnogo vece od minimalne plate sa kojom je većina mojih kolega počinjala da radi posle diplomiranja.
Malo po malo i bila sam bez nade i depresivna.Svoj standard sam obarala stepen po stepen tako da sam na kraju aplicirala za poziciju prodavačice u jednom modnom lancu. Ne kažem da je to loš posao ali je to bilo daleko od mog sna na početku procesa. Direktor Ljudskih Resursa koji me cisto od ljubaznosti pozvao na intervju i ljubazno me odbijo rekavši da sam "prekvalificirana" za taj posao.
Onda sam se trznula nekako i počela da razmišljam u čemu je problem. Dali je to moja prezentacija sposobnosti u CV-u i ili je do tržišta, grada u kojem se nalazim, mog neiskustva u specifičnom sektoru, itd... I onda sam nekako citajuci, razgovarajuci sa svojim suprugom i prijateljima "prosvjetila". Razlog nije bilo ništa van mene; tržište, školovanje, sposobnosti, lokacija... Razlog je bio u meni: SAMOPOUZDANJE.
Možete pomisliti "pa zar nisi imala samopouzdanje tek na početku procesa?" i u pravu ste da pitate to. Odgovor je : Nisam. Nisam imala samopouzdanje u dubini mojih misli uvijek je bio "strah" i "oklijevanje". Kao što sam gore već rekla, htjela sam da radim na uvozu-izvozu jer sam jednostavno mislila da je to najveća i najbolja mogućnost.
Kada sam shvatila u čemu je problem uvela sam sebe u disciplinu. Nisam više gledala samo oglase na internetu već bi se spremila i otišla u firmu u koju sam zainteresovana bez zakazanog sastanka i aplicirala bih za posao. Moj stav, samopouzdanje i odlučnost otvaralo mi je vrata.
Za desetak dana imala sam već dvije super ponude za posao. Čak mnogo bolje i vise plaćene od onog sto je bilo u granicama moje mašte. Vrlo lako je bilo odlučiti se koju izabrati jer je to bio vrlo specifičan posao, kao stvoren za mene. U toj firmi sam radila skoro 2 godine, napredovala u poslu, bila potpuno zadovoljna firmom, poslom, kolegama i platom.
Onda je opet došlo do promjene; seljenje u drugu državu i traženje posla u novoj okolini. Brzo se zaboravljaju neke lekcije tako da sam morala jos jednom da prođem kroz onaj period nesigurnosti i manjka samopouzdanja. Sve se ponavljalo... Iako sam prilično dobro znala jezik bila sam nesigurna u svoju sposobnost, i ta nesigurnost je bila korijen moje dvogodisnje patnje. Ne dobiti odgovore za aplikacije za posao preko interneta, strašljivi ton glasa na telefonu, negativna mišljenja o tržištu, mogucnostima i o samoj sebi su me vukli na dno pakla. Ovaj put taj pakao je trajao duže i bio je mnogo bolniji, konstantno sam bila u borbi sa sobom i pokušavala da nadem u čemu je problem.
Sretna sam da sam imala veliku podršku ali niko vam ne može pomoći osim vas. Vi morate okrenuti ploču. Mic po mic opet sam shvatila da je problem u mom strahu, nesigurnosti i negativnom mišljenju. I onda je počeo period liječenja. Moram reci da to nije kratak i jednostavan i da proces zahtjeva mnogo rada na samom sebi ali sigurno rezultati vrijede tom trudu.
Mislila sam samo na pozitivne stvari, taj način mišljenja mi je dao vise nade, nada se pretvorila u vjeru i sigurnost i na kraju u dobre rezultate. Citala sam self help knjige, inspirativne biografije, razmisljala i sebe posmatrala. Samopouzdanje mi se vratilo. U glavi sam imala konkretnu sliku posla koji hoću da radim. I moram reci da je to bilo nešto totalno drugačije od mog školovanja i iskustva, nešto potpuno drugačije i novo. Taj posao sam već dugo vrtila u glavi ali sam mislila da je to samo fantazija. I onda mi je ispala prilika da radim u tom novom sektoru i da učim taj posao. I sada kada pomislim kako sam došla do ove tačke, čudim se i ne mogu da vjerujem da se to ostvarilo.
Trebala sam da dva puta prođem kroz istu stvar da naučim ovu lekciju : SAMOPOUZDANJE I POZITIVNI STAV JE KLJUČ U TRAŽENJU POSLA. I U SVEMU OSTALOM.
Nadam se da će ovaj tekst nekom dati inspiracije ili na neki način pomoći da prode kroz fazu 'trazenja posla" lakše i brze. A svakako svima kojim je ovaj tekst bio zanimljiv preporučala bi da pogledaju ovaj TED Talks video (koji sam pronašla nažalost samo na Engleskom).
